U svom se životu uglavnom kajem zbog toga što nisam manje radila, a više uživala.
Bila sam u mašini, nijedan mi koncert nije umakao i nisam bila svesna koliko sam zapravo radila.
Jesam svojim radom stvorila dosta toga što imam i stekla veliko iskustvo, ali mogla sam i više da uživam. A manje da radim.
Rijalitije danas gleda skoro cela država. Kako vi gledate na celu tu koncepciju?Prosto mi je neverovatno da neko može da odbacuje dete koje ne traži ništa osim da upozna svog roditelja. Da biste odbili svoje dete treba da budete ili teški bolesnik ili psihopata.
Prosečna mesečna zarada u Srbiji za april 2015. godina iznosila je 45.605 dinara. Kako biste Vašu porodicu prehranili sa tolikom svotom novca?
Ne znam. To ne mogu ni da zamislim. Živela sam u radničkoj porodici, ali nikada nismo živeli na takvom rubu egzistencije. Svi smo u kući radili, ja sam počela da zarađujem sa 16 godina, otac je bio zaposlen, majka je bila profesionalna krojačica i nije to bilo izobilje, ali smo uvek imali dovoljno. Danas je zbog niskih primanja, ljudima jako teško i to se oseća u svakom segmentu života.
Da li je za uspeh na muzičkoj sceni u Srbiji bitniji uspeh ili marketing?
Za dugotrajan i kvalitetan uspeh bitno je i jedno i drugo. Ali bitno je da sačuvate etiku i dostojanstvo. Toga niste svesni dok ste mladi, a kada dođete u zrele godine, shvatite da je neophodno i jako cenite ako ste u tome uspeli.
Vaš sin Stefan fakultet je završio u Americi, zbog čega mu niste dopustili da ovde studira?
Boba i ja mislimo da deca ovde žive konformistički i da im je potrebna lična izolacija da bi dostigli samostalnost. Naši sinovi su dobri đaci, ali u konkretnom slučaju, za njih je vrlo važno da se školuju negde gde nisu deca poznatih roditelja i gde njihovi rezultati zavise isključivo od njih samih. Da bi se kod dece postigao taj nivo svesti moraju da osete svoje tlo pod nogama i da nauče da prepreke savladavaju sami. I da se razumemo, to nije samo recept koji je dobar za našu decu. To je primenjivo i na sve mlade koji ovde žive vrlo uhodano sa roditeljima i sa 25 godina, što je potpuni apsurd. To je samo kod nas normalno! Svugde u svetu, deca već sa 18 samostalno zarađuju. I ništa im ne fali ako nauče da spreme, očiste, pripreme sebi ručak, da se jednostavno osamostale u pravom smislu te reči.